Ostavio sam verenicu posle tri i po godine zivota, razlog za to je sto nije htela da rodi dete, uvek sam držao njenu sestru za rezervu i sad kad sam se rastao od nje pobegao sam sa njenom sestrom u Nemečkoj, živimo zajedno srećno i za 7 meseci će 3 član doći od boga.
Celo vece muvam jednu devojku I na kraju dolazi njena devojka I pocinju da se ljube ,razocaran sam u svet…
Ne podnosim suprugovog sestrića, non stop je kod nas vikendom, svaki raspust provodi kod nas u kući… Pritom ga svekrva non stop šalje kod mene na sprat kada dođe, a najviše me boli što, kada je sestrić tu, ona se ponaša kao da je naše dete bezvredno i kao da joj nije unuče. Inače je dete jako bezobrazno, udara mog sina koji ima 3 godine, (on ima 10 godina). Ali njemu se sve prašta. Na leto ga vode na more, a nas nikad nisu ni pitali da naše dete odvedu do grada… Ima tu još svašta nešto što bi napisala… Od nas se očekuje da ga vodimo gde god da krenemo, a njegovi roditelji ne dođu ni da vide naše dete… Uglavnom, ne znam koliko cu dugo moći da ćutim, jer ako puknem, pući će i moj brak… Ali mislim da ću rizikovati svoj brak, samo da moje dete više ne pita “Zašto baka voli “xy”, a mene ne?” Duša mi se cepa, a suprug je na njihovoj strani… Voleću ga ja i za tatu, i za baku i deku, i za tetku… Biću mu sve samo da vidim njegov osmeh i zadovoljstvo.
Nema komentara:
Objavi komentar